Илије Гарашанина 5, 11000 Београд 011/ 32 42 418 biblioteka@milutinbojic.org.rs

Рођена 1997. у Београду, где је и одрасла (или није). Променила све могуће боје косе. Ученица Десете гимназије. Мисли да свако има скривеног уметника у себи. Не воли да описује себе, сматра да је то посао људи око ње.

Здраво, ја сам Нина. Трудим се да постанем глумица и песникиња. Мало је рећи да волим да читам. То је мој начин живљења. Најбољи пријатељи су ми животиње и играчке. Вечито заљубљена у ликове из цртаћа. У Лејди Гаги проналазим спас и инспирацију и верујем да не бих била жива да нема ње. Желим да „побегнем“ из Србије јер сматрам да у Србији не могу да покажем себе у целини. Можете ме наћи у машти, најчешће. Своје песме качим на сајтове које не могу видети људи који ме познају, или ту негде, у своје срце. Жеља ми је да објавим збирку песама, али сам премлада за то.

 

*

Буди ту целу ноћ
И немој да идеш када сване
И тако опет
И опет
После ћемо се гледати

Буди шарен
Идемо на пиво
Идемо у биоскоп
После ћемо се гледати

Буди мој најлепши
Дај ми своју цигару
Јер много пушим
После ћемо се гледати

А онда ме загрли
И не пуштај
Грли ме дуго
Имаш мекане загрљаје

Е тад ћемо се гледати
Док ти будем описивала
Лепоту твојих загрљаја

*

Нека девојка ми је рекла шта да не гледам
Разочараћу се каже
Људска глупост каже
А ја је само слушам и климам главом
И једва чекам да престане да прича
Да могу да побегнем
Као и увек
Да побегнем
Она и даље прича
А то је твоја омиљена серија

*


Понекад те неко помене
И онда ћутим
Ћутимо
Онда ми дође неко други
Па ме као воли
Па оде као ти
Понекад ме и сви воле
А онда оду сви
А ја остајем сама
Опет
И ја испаднем зла
Увек
И немам никога осим злих
А ја зла
Са злима
Пљујем по нама

 

 

Крај

 

 

Не дозволи да ме заволиш
Чувај се љубави
Зло сам.

 

Нисам ти ја за вољење.
Ја сам превише вољена,
Превише повређена.

 

Чувај се љубави
Ја доносим само зло
У својој малој приколици.

 

Бежи од мене.
Ја те не волим,
Нећу да те заволим.

 

Повредићеш се ти.
Повредићу се ја.

 

 

 


О теби, мени

 

 

И написаћу једном нешто о теби.
Нешто сто пута лепше од овога.
Нешто милион пута боље од овога.

 

Тада ћеш бити моја,
Тада ћу те знати у потпуности
И нећу имати осећај кривице,
Нећу се осећати као да радим нешто иза твојих леђа.

 

Радим ли нешто иза твојих леђа?
Волим ли те иза твојих леђа?

 

Да, у праву си

 

Прижељкујем те иза твојих леђа.

 

Замишљам нас иза твојих леђа.

 

Није ова песма о теби.
Ово је једна глупа песма о мени.
О мојим осећањима,
О глупој заљубљености,
О глупој мени.

 

 

***

 

И сада ти пишем ово,
Без обзира на то што ниси ту.
Без обзира на то што ово никада нећеш видети.

Пишем да бих ти рекла да сам боље,
Да бих бар на трен себе заварала.
Пишем јер нико не чита.

Надам се да си добро
Да је онај прозор замењен.
Надам се да си срећна.
Мораш бити срећна!
Мораш знати да је прозор метафора
Ја сам прозор.
Ја сам замењена.
Ти си изгубљена.

 

 

***

 

Није увек луд човек
Онај стари бескућниг којег суботом ујутру видиш са флашом јефтине вотке.
Није увек луд човек
Онај другачији који седи сам у ћошку јер су га сви одбацили.
Није увек луд човек
Онај који жели да све буде у реду, да сви буду прихваћени.
Понекд је лудо дете
Оно које свој мали универзум не може глледати с лепе стране.
Понекад је лудо дете
Оно које је збуњено и не може учинити ништа да би помогло
Самом себи.