Љубодраг Стојановић рођен је у Гњилану, на Косову и Метохији, 22. априла 1972. Објавио је две књиге: “Српска прича” (драма), и “Луд и збуњен” (збирка афоризама). Добитник је награде за најбољи сценарио на Светском фестивалу стрипа у Београду 2011. Родно Гњилане је силом прилика заменио Нишом, где и данас живи. Писањем се лечи и покушава да личи. Дубоко растрзан на многе себе у Себи, верује да време и простор не постоје, да је дух надмоћнији од материје, а љубав од мржње. Стислки и тематски неопредељен, створио је, или му се чини да је створио, препознатљиви поетски и литерарни јецај и усклик. Не припада никаквим идеологијама, учењима, групама, клановима, кулоарима. Верује у моћ појединца у односу на групу, труди се да кроз индивидуалну свест допринесе општем и општости, никако обрнутим путем, јер, по њему, такви путеви воде ка стадизацији друштва и човека. Понекад, можда у шали, каже да је његова поезија квантна. Сматра да је уметност најближа пра-инцијалном.