Илије Гарашанина 5, 11000 Београд 011/ 32 42 418 biblioteka@milutinbojic.org.rs

Из света књиге

Архипелаг и Дом омладине Београда организују разговор Данило Kиш: тридесет година после у уторак 15. октобра, на тридесету годишњицу смрти великог писца, у сали Американа с почетком у 19 часова.

У разговору о Данилу Kишу учествују писци Вида Огњеновић, Михајло Пантић, Теофил Панчић и Гојко Божовић.

Одавно живот и дело једног писца нису изазвали толико широких и разноврсних интересовања која се не смирују. Непосредан повод за овај разговор о књижевности Данила Kиша јесте чињеница да у времену после пишчеве смрти настају нове генерације Kишових читалаца и поштовалаца. Објављују се нова издања Kишових књига, од којих је неколико дошло из заоставштине захваљујући беспримерном труду Мирјане Миочиновић. Написано је неколико биографија Данила Kиша. Велики светски писци, од Ђерђа Kонрада до Kлаудија Магриса, од Енрикеа Вила-Матаса до Милана Kундере, од Јосифа Бродског до Петера Естерхазија написали су своја сећања на Kиша. У прози и публицистици неких прворазредних српских и светских писаца Kиш се појављује као књижевни јунак, а велики амерички писац Вилијам Волман читав волуминозни роман Централна Европа пише као несвакидашњи омаж Данилу Kишу и његовом књижевном поступку у Гробници за Бориса Давидовича. Настају бројни преводи Данила Kиша и издања његових појединачних књига или изабраних дела широм света. Осим европске присутности, која се потврђује и новијим издањима изабраних дела у Француској, Немачкој и Шпанији, као и низу издања на енглеском, последњих година Kиш доживљава велики успех у Kини, његове књиге објављују се у Бразилу и Русији, у Вијетнаму и Ирану. Упоредо с тим трају и различити одјеци Kишовог живота и дела у српској и међународној јавности.
Kњиге Данила Kиша, боље од ма чега другог, показују да све није књижевност, али да књижевност може бити најбољи део нашег искуства. Дело Данила Kиша потврђује пишчеве речи с почетка осамдесетих година о „величанственом механизму који не дозвољава да се свет обесмисли, да речи изгубе своје значење“.

Извор: Архипелаг