Календар догађаја

пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Додељена награда „Милутин Бојић“ студенткињи Милици Милосављевић

Објављено уторак, 20 мај 2014

dodela 250pxНаграда „Милутин Бојић“ добила је свог првог лауреата!

Поезија студенткиње из Чачка Милице Милосављевић, по једногласној оцени стручног жирија, проглашена је најбољом међу 33 пристигла рада на конкурс који је Библиотека „Милутин Бојић“ установила уз подршку Министарства културе Републике Србије.

На скромној свечаности, којом је уједно обележен и Дан библиотеке, као и дан рођења Милутина Бојића, награду најбољој уручио је новинар Мирко Бојић, синовац прерано преминулог српског песника.

Публика, која је у великом броју дошла у нашу библиотеку, најпре је чула неколико песама из победничког циклуса у веома надахнутој интерпретацији саме победнице. Ништа мање надахнуто, потом је одлуку жирија образложио и његов председник, угледни књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. За њега, као и за преостала два члана жирија (есејисту и критичара Слађану Илић и песника Дарка Даничића), Миличина поезија се издвојила својом аутентичношћу, наводећи да је у најужој конкуренцији било и стваралаштво младе песникиње из Београда Јане Алексић.

По уручењу награде, пристунима се обратила победница. Њено обраћање објављујемо у целини:

„Као прво, желим да вам се свима захвалим што сте вечерас овде, што присуствујете једном врло важном догађају како за књижевност, за поезију, тако и за мене лично. Ваше присуство, Библиотека „Милутин Бојић“ са својим настојањима да подстакне и афирмише младе и одговорне људе да ипак без стрепње почну да размишљају и стварају бар нацрте онога што ће тек на својим одабраним књижевним путевима градити, јесу показатељи да се окрутност коју сада овај свет, наш свет, носи, може пренебрегнути.
Више није релевантно у поезији бити апатичан, малодушан, морамо научити да артикулишемо своја стања и своје преокупације и умети да их препознамо чак и кад више не буду део нас.
Мислим да данас имате толико могућности да будете блистави ствараоци, исто толико могућности да будете неко ко у сопственој замагљеној слици и фантазији ствара, без икаквих вредносних параметара и контекста времена у ком живи. У овом другом случају то може да буде веома опасно.
Стога, сматрам да велики песници, значајни и за сва наша садашња кретања кроз књижевност, међу којима је несумњиво и Милутин Бојић, заслужују да имају другачију и сасвим нетипичну улогу, а она се састоји у томе да морамо опет изнова промишљати њихову у књижевности зацементирану и универзалну величину.
На крају крајева, велики и значајни песници, какав јесте Милутин Бојић, захтевају да их повампиримо, да изнова успоставимо комуникацију с њима, да и њима дамо оно што је само наше. Јер, као што је познато, Бојић је песник који је у свом стваралаштву антиципирао све оно што ће тек доћи с Растком Петровићем, Оскаром Давичом и Стеваном Раичковићем.
Мени се чини да је задатак нас младих људи који се данас баве поезијом да се одупру дремуцкању у наручјима великих поета прохујалих времена, јер то је, морате признати, најлакше и најнеаутентичније; уместо тога требало би да се питамо како све те Бојићеве књижевне преокупације и тежишне тачке његове поезије делују на нас данас и како се према нама односе, а ако не делују, зашто не делују.
Дакле, сви ми који се данас бавимо књижевношћу требало би да непрестано радимо на томе да стварамо и конструишемо књижевне просторе на којима је непрестана борба, сучељавање између садашњег и прошлог прекопотребно, али не да бисмо између то двоје прогласили једног као победника, већ да бисмо схватили да само у тој непрестаној борби, тензији рушења-стварања, слагања-неслагања, постављања-обарања, надирања-повлачења, књижевност утиче, делује и мења. Јер, ако се не потрудимо да стварамо боље од већ најзначајнијих и најбољих, с уметношћу се ништа коренито неће догађати. Она ће чак постати сувишна.
Али, ова свечана пригодност данас, поводом рођења једног тако страственог и песнички снажног
Милутина Бојића, можда и јесте повод да кроз моју поезију сви заједно промислимо шта нам је све то данас Милутин Бојић омогућио, а чега у том тренутку, у времену у ком је стварао, није ни могао бити свестан.
Хвала вам.“

Затварајући ову скромну свечаност, вршилац дужности директора библиотеке Јовица Кртинић је навео да се награда „Милутин Бојић“ додељује у данима великог српског бола и поноса, о којем је певао управо и Милутин Бојић. Он је потом дао реч господину Мирку Бојићу, који је топлим речима говорио о свом славном претку, наводећи да је њему и његовој породици, као што је то данас био Милици, Милутин Бојић целог живота био инспирација.
Подсетимо, награда „Милутин Бојић“, за коју су могли да конкуришу млади песници до 35 година који досад нису објавили самосталну песничку збирку, подразумева да се управо, у издању библиотеке, објави књига песама. Књига Милице Милосављевић биће свечано представљена на исти дан следеће године (19. маја 2015), кад ће бити проглашен и нови добитник Бојићеве награде.