Календар догађаја

пон уто сре чет пет суб нед
2
3
6
10
13
16
17
18
19
20
23
24
25
26
27
28
29
30
31

portret Milutina Bojića

 

Милутин Бојић се родио на рубу новог и старог времена, на раскршћу новог и старог Београда, 7. маја (19. по грегоријаском календару) 1892. Београд је тада имао тек нешто више од 50.000 становника. То што се Милутин Бојић родио у занатлијској породици градског порекла, са психологијом радника и смислом за истрајни рад, биће од великог значаја за његов живот и књижевно стварање. Он је одрастао у радној и стваралачкој атмосфери, провео у њој своје детињство и младост, формирао своју личност. Он је живео и растао у Београду и развијао се заједно са њим. У градској средини се изграђује специфична градска психологија која ће бити од пресудног значаја за његов поглед на свет.

О ПОРОДИЦИ

Милутинов отац Јован се доселио у Београд из Земуна у време босанско-херцеговачког устанка. По породичној традицији, Бојићи су се у Србију доселили из Босне, нешто пре Првог српског устанка и настанили се у једном месту у горњој области Западне Мораве, северозападно од Ибра. У „Антропогеографији Ваљевске Тамнаве“ помињу се две куће Бојића, досељене у другој половини XVIII века из Подгорине. Милутинови Бојићи славе Светог Јована Крститеља.

5

Краљ речи. Најлепша нада књижевности. Највећи страсник српске љубавне лирике. Песник у коме се збио „потрес векова“.

Све је то, по мишљењу критичара, био – Милутин Бојић.

"Пред рат, српска књижевност се попела до висине на којој пре, у једном тренутку, никад није стајала. Не само њени поједини представници, него читави књижевни родови су имали европских квалитета. Много наде у јак развитак српске књижевности давала је чињеница да су јој главни заступници још млади људи и тек у почетку свог рада...  

Милутин Бојић је припадао најмлађем нараштају српских лиричара: кад је умро, једва ако је навршио 25 година. Све што је написао, написао је између осамнаесте и двадесет треће године. Прву своју песму, "Вране", штампао је у омладинском листу Венац, 1910; од тог доба је писао много, сарађујући по свим бољим часописима, српским и хрватским...