ЂУРИЋ Т. НИКОЛА, писац
Крајишка Шаговина, Славонија, 7. IХ 1866 – Београд, 13. IX 1941. Потиче из земљорадничке породице од оца Трифуна и мајке Дамјане, рођ. Кнежевић. Свршио учитељску школу у Пакрацу. Учитељевао у Славонском Броду, Славонској Пожеги, Новој Градишки и Земуну до 1897, потом у Загребу. Од 1920. чиновник у Мин. нар. здравља у Београду. Пензионисан као школски надзорник.
Уређивао Нови нараштај у Загребу (1908, 1912–1914, 1919). Почео причама за децу, после писао приповетке и позор. комаде у стиху. Позоришни комади приказивани су му у Новом Саду, Сомбору, Вршцу, Руми, Бањалуци, Старој Пазови, Вировитици, Сарајеву. Посебно објавио већи број радова о трезвености. За приповетку Paдишa Павловић добио награду Матице српске (1908).
ИЗВОР: Јован С. Радојчић, Биографије, Срби западно од Дунава и Дрине А-З, књига 1, Прометеј, Нови Сад, 2009, стр. 1143-1144.
Никола Ђурић је отац нашег академика Милоша Н. Ђурића.
Дигитализоване књиге и часопис Нови нараштај можете поглетади на ОВОЈ АДРЕСИ.
