Библиотека "Милутин Бојић" упутила је 2. новембра 2016. године иницијативу Комисији за споменике и називе тргова и улица Града Београда да један трг или улица у главном граду добију име по књижевнику и историчару уметности Милану Кашанину.
У години у којој се навршава 35 година од смрти (Кашанин је преминуо о Аранђеловдану, 21. новембра 1981. године), сматрамо да je право време да се Град на овај начин одужи човеку који у у наслеђе генерацијама оставио велико и трајно дело. Кашанин је оснивач три музеја – Музеја савремених уметности, Музеја кнеза Павла (из којег је настао Народни музеј), као и Музеја фресака. Мало је познато да је управо захваљујући Кашанину сачувано Мирослављево јеванђеље, које је он склонио на сигурно за време немачке окупације 1941-1944. године.
У послератном периоду дошао је под удар нових власти, али је и у таквим условима наставио да ствара на пољу на којем је био без премца – као историчар уметности. Реч је о човеку који је стоички подносио све ударце, попут оног кад му је онемогућено да буде члан САНУ иако је то својим делом и знањем заслуживао пре него многи други у тој епохи. Међутим, упркос изостанку такве почасти, оно што данас потврђује његов значај јесу бројни његови поштоваоци, међу којима и следеће угледне личности које су својим потписима подржалe ову нашу инцијативу:
Матија Бећковић, академик и песник
Миро Вуксановић, академик, управник Библиотеке САНУ
проф. др Динко Давидов, академик
проф. др Слободан Грубачић, академик
проф. др Видојко Јовић, академик
проф. др Душан Т. Батаковић, историчар и директор Балканолошког института САНУ
проф. др Стојан Ђорђић, професор Универзитета у Нишу, књижевни критичар
проф. др Мило Ломпар, професор Универзитета у Београду, историчар књижевности
проф. др Михаило Пантић, професор Универзитета у Београду, књижевник и књижевни критичар
проф. др Гојко Тешић, професор Универзитета у Новом Саду, историчар књижевности
др Слободан Владушић, доцент на одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, главни уредник Летописа Матице српске
др Милош Ковић, историчар, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду
мр Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар
Петар Пеца Поповић, новинар
Драган Хамовић, саветник министра културе и информисања
Владимир Кецмановић, књижевник
Петар В. Арбутина, књижевник и књижевни критичар
Васа Павковић, књижевник и књижевни критичар
Вуле Журић, књижевник
Љиљана Шоп, књижевни критичар
Радован Поповић, публициста
Милован Витезовић, књижевник
Раде Радивојевић, композитор
Зоран Колунџија, издавач
Мирко Демић, књижевник и директор Библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу
Маринко Вучинић, публициста
Гојко Божовић, издавач
Александар Гајшек, новинар
Како би се Беорад достојно одужио Кашанину, сматрамо да место за улицу или трг који ће понети његово име треба да се налази у централном делу града. Због тога смо предложили да се Тргом Милана Кашанина назове сада неименовани простор на улгу улица Далматинске и Џорџа Вашингтона, који је тренутно паркиралиште.
Реч је о простору у непосредној близини Хиландарске 30, у којој је Кашанин провео највећи део својих београдских година (од 1946. до 1981). Такође, ова позиција се намеће као добар избор и због чињенице што се налази преко пута чувене кафане „Видин капија“, која је деценијама била стециште интелектуалне елите Београда, а у којој је Кашанин заузимао запажено, ако не и централно место.
Осим што би на овај начин била исправљена неправда према овом великану, град би добио и један нов простор, који би се у даљој разради могао осмислити (нпр. као простор где би се организовали догађаји, берза књига, уметнина и сл.). Напомињемо да су у непосредној близини овог простора обданиште, Основна школа „Вук Караџић“ и Ботаничка башта. Овај простор би додатно могао бити оплемењен бистом Милана Кашанина (рад вајара Риста Стијовића 1894-1974), која се чува код наследника породице Кашанин.
Уколико није могуће да се напред наведени простор одреди као Трг Милана Кашанина, молимо да се размотри предлог да се Улицом Милана Кашанина назове део Палмотићеве улице између улица Џорџа Вашингтона и Булевара деспота Стефана. Овај предлог заснован је на истим разлозима као и претходни.
Биографија Милана Кашанина
Милан Кашанин рођен je 21. фебруара 1895. у Белом Манастиру, тада у Аустроугарској монархији, од оца Николе Поповића и мајке Анке Кашанин. Из разлога што родитељи нису били венчани, Милан и његов брат Радивоје (такође знаменита личност и професор Београдског универзитета) понели су мајчино презиме.
Кашанин је школовање започео у родном Белом Манастиру, да би гимназију завршио у Новом Саду. Потом одлази на студије историје уметности на париску Сорбону, на којој дипломира 1923. године. Докторску дисертацију „Бела црква каранска“ одбранио је у Београду 1928. године. Исте године постављен је за директора Музеја савремене уметности, тада смештеног у Конаку кнегиње Љубице. Седам година касније стаје на чело Музеја кнеза Павла, као његов први директор. На том месту остаје до децембра 1944. године, кад га нова власт смењује. Управо из Музеја кнеза Павла две године касније формиран је данашњи Народни музеј.
После десетак година проведених у немилости, Кашанин је ангажован да формира Галерију фресака.
Његово најзначајније писано дело је „Српска књижевност у средњем веку“, чији је рукопис нестао 1941, а Кашанин га обновио и објавио 1975. године.
Сматрамо да и из овако штуре биографије, у којој су поменути тек основни подаци, може да се закључи да је реч о личности која је трајно задужила наш град и отаџбину.
