У уторак 16. августа 2022. у 19 часова у Матичном одељењу одржаће се представљање романа "Уранијумска грозница" Александра Демаја.
О роману говоре:
Милан Орлић, издавач
и аутор
Програм можете пратити на нашем YouTube каналу
youtube.com/c/БиблиотекаМилутинБојић
Након "Комарца са дрвеном ногом", Александар Демајо новим романом "Уранијумска грозница" чврсто заузима позицију жанровског писца. Користећи се орвеловском матрицом у предочавању фикционалне стварности, Демајови јунаци су усамљени појединци који пркосе тоталитарној стварности. Управо оваква фабулативна окосница писцу служи као полазиште за приповедање мистериозне или авантуристичке приче са елементима трилера.
Служећи се књижевном техником пронађеног рукописа, Демајо на два нивоа приповедања, двоструком нарацијом, усложњава причу "Уранијумске грознице". Наративним ткањем насталим из прожимања перспективе прошлости и садашњости, пажљиво бираним стилским изразом, приповедач испреда узбудљиву фикционалну причу о природном нуклеарном реактору на тлу Србије. Та прича као грозница потреса све актере замршених заплета и уверљивих расплета. У жижи тог заплета су студент Алекса и, како се
временом испоставља, тајнa полицијскa агенткиња Милица, главни протагонисти овог вешто написаног романа. После дединог погреба, Алекса долази у посед његових тајних дневника о геолошким истраживањима природног нуклеарног реактора који су открили, и за своје потребе користили, још нацистички окупатори. Са Милицом проживљава низ неизвесних и мистериозних догађаја у којима су им свакодневни живот и опстанак доведени у питање. Поред обриса претходног рата чије последице трају и у послератном периоду, такође оптерећеном новим ратним претњама, драматичности снажно доприноси унутрашња и лична динамика двоје младих људи. Међу њима се, осим дивљења, развија и
нескривена симпатија која у једном тренутку прераста у умало кобну љубав. Миличина и Алексина истрајност, мозаичком поступношћу и мукотрпношћу, проналази трагове који воде одгонетању вишедеценијске тајне приодног нуклеарног реактора у планинском амбијенту Србије.
Из рецензције - Даницa М. Савић
