Чајанка у 7 код Бојића (петак 6. мај 2016)

У оквиру програма културе и уметности "Слободно код Бојића" вечерас, у петак 6. маја 2016. године, у матичном одељењу библиотеке, Илије Гарашанина 5, од 19 сати одржаће се редовна трибина - Чајанка у 7 код Бојића.

 

Гост Душица Жегарац

 

Душица Жегарац представиће своју књигу "Као на филму", која је изашла у издању Филмског центра Србије

 

Уредник Карло Астрахан

 

 

Душица Жегарац (Београд, 15. април 1944) је српска глумица.

Као средњошколка случајно запажена, ангажована је за главну улогу прогоњене Јеврејке у успелом филму "Девети круг" (Ф. Стиглик, 1960), за коју је награђена на фестивалу у Пули.

Жртвујући студије медицине, наставља са сличним улогама девојака које помажу партизанима "Степенице храбрости" Ота Денеса (1961) и "Саша" Раденка Остојића ( 1962), те 1962. године уписује глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Након дужег депресивног раздобља без ангажмана, од 1966. године ("Топле године" Драгослава Лазића) гради стабилну каријеру.

Зрелија, тамнокоса и привлачна, велике моћи уживљавања, тумачи главне и веће споредне улоге (све чешће карактерне) у бројним филмовима: "Буђење пацова" (1967) Живојина Павловића и "Пошаљи човека у пола два" (1967) Драгољуба Ивкова.

За главну улогу у филму Здравка Рандића "Опклада" из 1971. године, у коме глуми младу супругу која напушта старијег мужа (Павле Вуисић), да би му се - увидевши да је преварена - вратила, награђена је Златном ареном у Пули. Осам година касније осваја исту награду, овога пута за епизодну улогу, за лик алкохоличарке на лечењу у "Посебном третману" Горана Паскаљевића (1980).

Остварила је такође мноштво улога у домаћим ТВ серијама ("Од сваког кога сам волела" Пурише Ђорђевића, 1971; "Микеланђело" Станка Црнобрње 1982; "Боје слепила" Божидара Николића 1991, и друге).

На 34. филмским сусретима у Нишу 1999. године Душици Жегарац уручена је награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за изузетан допринос уметности глуме у југословенском филму. Годину дана касније на истом фестивалу је промовисана монографија „Душица Жегарац или црна дама са звезданом сенком“, аутора Ранка Мунитића, и приказан део документарног филма о њој, редитеља Здравка Рандића.

Последњих година живи у Португалији.