У оквиру 1. Палилулског сајма књига, у летњој читаници Библиотеке „Милутин Бојић“ (Илије Гарашанина 5, Београд) у суботу 25. маја 2024. с почетком у 18 часова биће одржано представљање књиге репортажа Мирка Бојића "Даље од краја света". О књизи ће говорити историчар уметности Зоја Бојић (ћерка Мирка Бојића) као и рецензенти проф. др Веселин Кљајић (професор на Факултету политичких наука) и новинар, писац и есејиста Радоман Кањевац (уредник у Радио Београду 2). Такође, о књизи ће говорити и представници издавача Биљана Бошњак Драгановић (уредница у РТС издаваштву) и Јовица Кртинић (директор Библиотеке „Милутин Бојић“).
Мирко Бојић (1932-2020) био је новинар, дописник, уредник и писац издавачке куће ,,Политика“ и члан УНС-а. Kњига у издању Библиотеке Милутин Бојић и РТС Издаваштва је избор његових репортажа из разних крајева света објављених у „Политици“, „Илустрованој Политици“ и „НИН“-у у вишедеценијском периоду од 1963. до 1998. године. Овај избор је само мали део Бојићевог новинарског опуса.
У првом тому књиге „Даље од краја света“ су репортаже из Африке, који отварају репортерски записи из Сахаре 1963. године, у којој се Мирко Бојић изгубио са двојицом својих сапутника (на путу за једну оазу). То несвакидашње и неочекивано искуство преточио је у заиста мајсторски написану серију репортажа, које имају готово филмску тензију.
Са афричког континента Бојић се отиснуо даље преко репортажа о египатско-израелском рату, које су настављене описаним путешествијама по Блиском истоку. Бојић је овде често у веома ризичним ситуацијама, нарочито на обалама Суецког канала, а великој опасности изложиће се и одлазећи на разговор са палестинским борцем Абу Салијем, који је у то време био високорангиран на листи терориста за којима је Израел трагао.
А шта рећи за репортаже из Азије и Далеког истока? Бојић је међу првима, ако не и први новинар из овог дела света, који се нашао у Kини 1970. године, усред културне револуције. У ову земљу је ушао копненим путем, у њој провео мање од два месеца и том приликом завирио у разне крајеве те дочарао атмосферу великог преображаја земље предвођене Мао Це Тунгом. Kруну азијског дела књиге чине Бојићеви аналитички чланци о Индији, као и серија написа, који су пратили развој ситуације после атентата на Раџива Гандија.
У другом тому књиге „Даље од краја света“ доносимо Бојићеве репортаже понајвише из удаљених крајева Совјетског Савеза. С правом у овом делу књиге доминирају написи о овој великој земљи, коју је Бојић походио много пута и у њој био веома поштован (о чему сведоче признања која је добијао од колега из некад великог њузмагазина Агањок).
И назив књиге „Даље од краја света“ заправо је наслов његове репортаже из 1976, где је описао боравак на пловећој санти леда на Арктику, удаљеној 1.000 километара од обале. Јединственост овог искуства преточеног у сјајне репортаже, које су често на граници најфиније литературе, заправо најбоље одсликава целокупан садржај књиге. Ништа мање нису узбуљиве Бојићеве репортаже из Владивостока или, рецимо, оближње Нахотке, градића који је у време кад је он боравио у њему (1977. године) постојао тек 27 година.
Ту су и узбудљиве репортаже с америчког континента, са Kубе и из великог броја других земаља.
Двотомна књига Мирка Бојића „Даље од краја света“ наћи ће се на штанду Библиотеке „Милутин Бојић“ на 1. Палилулском сајму књига, који ће бити одржан на Палилуској пијаци од петка до недеље (24-26. маја). Сајам ће бити отворен сваког дана од 11 до 19 часова. Књига Мирка Бојића на Сајму стаје 1.800 динара, а издавач је обезбедио додатни попуст свима који дођу на представљање књиге (цена ће бити 1.500 динара).
Први том књиге је обима 311, а други 335 страница. Књиге су у висококвалитетној штампи, тврдом повезу и у пригодној кутији.
ИЗ РЕЦЕНЗИЈА:
„Репортаже новинара и уредника Мирка Бојића представљају врхунски домет овог жанра, и то не само у нашим оквирима“. (проф. др Веселин Кљајић)
„Ово су антологијске репортаже, мајсторски примери описа свакојаких догађања, али и лепоте живота и света који нас окружује“. (Радован Поповић)
„Ово је књига о времену које више не постоји, писана стилом којим се, нажалост, више не пише“. (Радоман Кањевац)
