У уторак 19. септембра 2023. године у 18 часова на нашем огранку Хаџипоповац (Приморска 22) одржаће се Књижевни разговори
Говори:
Живко Николић
Разговор води:
Валентина Новковић
Живко Николић je српски песник рођен је 13. новембра 1958. године у Копривници, селу код Зајечара. Основну школу је учио у Копривници и завршио у Салашу, а гимназију у Зајечару. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. За време студија био је члан редакције студентсског књижевног часописа Знак. У периоду од 1984. до 1988. године је био секретар Књижевне омладине Србије. Заједно са Владимиром Пишталом 1988. и 1989. године издаје два броја Аламанаха београдске мануфактуре снова и учествује у оснивању и раду ове неформалне групе писаца. Један је од оснивача Књижевног друштва Свети Сава децембра 1992. године, у коме данас обавља функцију главног и одговорног уредника и уреника бројних едиција и издања. У периоду од 1988.-1989.године био је један од сарадника Издавачке куће Сфаирос, а од децембра 1992. године ради као књижничар у Библиотеци града Београда. Био је секретар редакције и уредник појединих рубрика листа Новине читалишта београдског , у периоду 1991.-1999.година, и уредник фотографије у периоду 2005.-2009.година, чији је издавач била Библиотека града Београда. Поезију је објављивао у књижевним и дневним листовима и часописима широм Србије и региона. Његове песме су заступљене у бројним зборницима и антологијама. Песме су му превођене на француски, шпански, украјински, румунски, шведски, италијански, словеначки, македонски и бугарски језик. Објавио је осамнаест збирки песама. Његове збирке песама Прах и нада, 2000. и Певање, прах и нада, 2014. године, објављене су двојезично, на српском и француском језику, у преводу Бориса Лазића. Учествовао је на бројним књижевним манифестацијама – Мајска руковања 1980. и 1981. године у Титограду, Борским сусретима балканских књижевника у Бору, у периоду 1987.-1990.године, на Фестивалу младих песника у Врбасу 2012.године, на Књижевној колонији у Манастиру Милешева 2014.године и Орфеј на Дунаву у Костолцу 2016.године. За свој песнички рад добио је четири књижевне награде. За збирку песама Испод праха (1997) добио је маја 1998. године Награду „Ђура Јакшић”, која се додељује у Српској Црњи, родном месту Ђуре Јакшића, за рукопис збирке песама Извор на камену је добио награду Раде Томић у Књажевцу и она је тим поводом и штампана маја 2007. године, за збирку песама Обећање (2014) награду Печат кнеза Лазара, септембра 2015. године, а за најлепше организовани љубавни стих у песми Чуварка радости награду Еуридикин венац августа 2016. године, која се додељује на манифестацији Орфеј са Дунава у Костолцу.
Библиографија
Приближавање, Књижевна омладина Србије, Београд,1982; Бели вид, Нова Југославија, Врање,1986; Необични дани, Видици, Београд, 1987; Буђење у предвечерје, Мимо, Београд,1989; Источне зоне, Просвета, Београд, 1992; Вајање пене, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 1994;Почетак лета, Крајински књижевни круг, Зајечар-Неготин, 1994; Испод праха, Књижевна омладина Србије, Београд,1997; Прах и нада, Књижевно друтво Свети Сава, Београд, 2000; Покретне ватре, Народна књига Алфа, Београд, 2002; Невидљива боја, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2004; Северњача, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2005; Глинено огледало, Народна књига Алфа, Београд, 2005; Извор на камену, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац, 2007; Сеоба у невреме, Граматик, Београд, 2010; Певање, прах и нада, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2014; Обећање, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2014; Највећа радост, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2016; Кажипрст путује, Балкански књижевни гласник, Београд, 2018; Светлост на дну, Граматик, Београд, 2020.
