У присуству чланова породице Кашанин, представника Министарства културе и информисања Републике Србије, Секретаријата за културу града Београда, поштовалаца и пријатеља, у четвртак 26. априла, тачно у 12 часова свечано је отворена Улица Милана Кашанина, једног од највећих српских интелектуалаца 20. века, историчара уметности и оснивача најзначајнијих српских музеја (Музеја кнеза Павла – Народног музеја, Музеја савремене уметности и Галерије фресака).
Именом Милана Кашанина од сад се назива део некадашње Палмотићеве улице између улица Џорџа Вашингтона и Булевара деспота Стефана.
У име Библиотеке „Милутин Бојић“, која је поднела иницијативу да Кашанин добије улицу у Београду, присутнима се обратио директор ове установе културе Јовица Кртинић. Он је навео да предлог да управо у овом делу града једна улица понесе Кашаниново име није настао случајно.
- Недалеко од овог места Кашанин је провео највећи део својих београдских година, живећи у Хиландарској улици, али и окупљајући интелектуални крем Београда у оближњој познатој кафани „Видин капија“. Град је подржао ову иницијативу, уз коју су стала велика имена српске културе и науке – рекао је Кртинић, наводећи ко је све подржао ову иницијативу.
Иницијативу су подржали академици Матија Бећковић, Миро Вуксановић, Динко Давидов, Слободан Грубачић и Видојко Јовић, професори универзитета Стојан Ђорђић, Мило Ломпар, Михаило Пантић, Гојко Тешић, Слободан Владушић, Милош Ковић, данас покојни Душан Т. Батаковић (директор Балканолошког института САНУ), књижевници и књижевни критичари Милета Аћимовић Ивков, Драган Хамовић, Владимир Кецмановић, Петар В. Арбутина, Васа Павковић, Вуле Журић, Љиљана Шоп, Милован Витезовић, Мирко Демић, публицисте Радован Поповић и Маринко Вучинић, издавачи Гојко Божовић и Зоран Колунџија, новинари Петар Поповић и Александар Гајшек и композитор Раде Радивојевић.
У име потписника иницијативе присутнима се обратио Драган Хамовић, књижевник и саветник у Министарству културе и информисања.
- Каснимо деценијама са овим симболичким чином враћања дуга једном врхунском зналцу и прегаоцу. Милан Кашанин је међу маркатним представницима блиставе генерације српске грађанске културе израсле између два рата. Кроз његову животну причу прелама се прича о најбољима међу нама у протеклом веку – навео је Хамовић.
На крају свечаности, улицу Милана Кашанина отворила је његова ћерка Марина Бојић, која се у име породице Кашанин захвалила свима који су допринели да име њеног оца на овај начин остане у трајној успомени.
Милан Кашанин рођен je 21. фебруара 1895. у Белом Манастиру, тада у Аустроугарској монархији, где је и започео школовање, да би гимназију завршио у Новом Саду. Потом одлази на студије историје уметности на париску Сорбону, на којој дипломира 1923. године. Докторску дисертацију „Бела црква каранска“ одбранио је у Београду 1928. године. Исте године постављен је за директора Музеја савремене уметности, тада смештеног у Конаку кнегиње Љубице. Седам година касније стаје на чело Музеја кнеза Павла, као његов први директор. На том месту остаје до децембра 1944. године, кад га нова власт смењује. Управо из Музеја кнеза Павла две године касније формиран је данашњи Народни музеј. После десетак година проведених у немилости, Кашанин је ангажован да формира Галерију фресака. Његово најзначајније писано дело је „Српска књижевност у средњем веку“, чији је рукопис нестао 1941, а Кашанин га обновио и објавио 1975. године.
Из штампе
