Шта рећи о гостима трибине него да ћете присуствовати вербалној магији чудесног двојца...

 

 

Вечерас, 3. марта 2016. године, у Матичном одељењу Библиотеке "Милутин Бојић", Илије гарашанина 5, од 19 часова одржаће се мартовска редовна трибина "Чајанка у 7 код Бојића - медији и књижевност".

Не пропустите!

 

 

Марко Шелић Марчело (Параћин, 22. јануар 1983) има обичај да исправи новинаре кад га пред интервју најаве као „свестраног момка“: „Тај комплимент припада некоме ко је истовремено и астрофизичар и столар и гинеколог. Све моје активности тичу се једног истог: бављења писањем. А све што пишем је о људима, псима и мишима.“ То чини кроз прозу, новинске колумне и музику.

По струци би био професор српског језика и књижевности, да га од тога не дели још који испит. Објавио је четири студијска албума – "Де факто" (2003), "Пазл шок!" (2005), "Трећа страна медаље" (2008) и "Деца и Сунце" (заједно са својом групом Филтер, 2010), те роман "Заједно сами" (2008), збирку текстова "О људима, псима и мишима" (2009), роман "Малтерего – књига прва: Рубикова столица", и стотинак колумни за разне редакције. Посебну пажњу јавности скренуо је текстовима својих песама, којима је завредео признања попут награде ТВ Метрополис (најбоља песма) и Даворин за 2006. и 2009. годину (најбољи урбани/рок албум), а спот за Позериште први је српски спот увршћен у Ворлд чарт експрес европског МТВ.

Први албум био је најпродаваније издање године на листи ИПС, која се узимала за најрелевантнију у земљи када је алтернативна музика у питању. Неколико година објављивао је колумне у Политици, али и у Хуперу, где је водио и рубрику о стриповима. Овај ангажман овенчан је Наградом за најбољег младог стрип-есејисту на Десетој смотри младих стрип-аутора Балкана (2010), а од 2009. и послом уредника у редакцији "Веселог четвртка", највећег домаћег издавача стрипова.

Учествовао је у више акција Рекса, Центра за ненасиље и Центра за ратну трауму на тему толеранције међу народима бивше Југославије и деловања музике и књижевности на промену свести младих. Удружење издавача и књижара Војводине доделило му је титулу амбасадора књиге и читања (2007), а роман "Заједно сами" добио је Попбоксову награду публике за најбољу књигу 2008. Позориште ДАДОВ адаптирало га је у представу 2010. Исте године, часопис Мен проглашава аутора „човеком године“ у категорији новог идола. Године 2012. песмом "Чеп" укључује се у акцију борбе против трговине људима и радне експлоатације коју је покренула НВО "Астра". Објављује осмо издање романа "Заједно сами", коме је прикључена и драматизација, те нови роман "Малтерего – књига прва: Рубикова столица", чиме започиње трилогију на којој ће радити наредних неколико година. Први тираж распродат је током 57. Међународног београдског сајма књига, а исте године Шелић отвара 49. Нишки сајам књига и графике. "Малтерего" осваја Попбоксову награду за најбољу књигу у 2012. години, а Шелић се 2013. нашао на листи сто најутицајнијих Срба према магазину Недељник. Живи и ради у Београду, радним данима. Викендима тутњи Балканом заједно са саборцима из Филтера и панчевачког састава Исказ, или држи своје књижевне вечери и трибине.

 

 

Драгољуб Дража Петровић је новинар београдског дневног листа Данас. Рођен је 6. децембра 1970. у Београду. Син је глумца Богољуба Петровића.

Новинарством је почео да се бави у Борби 1994. године. С редакцијом листа одбија послушност новом режимском руководтсву Борбе и прелази у новоосновану Нашу Борбу. Судобитник је награде Станислав Сташа Маринковић за 1997. годину заједно с новинарком Тањом Јакоби. Од 1997. године до 2006. стални је сарадник независне ТВ продукције ВИН (Видео недељник) за коју је као аутор урадио стотинак ТВ прилога. Из Наше Борбе прелази 1998. године у Глас недеље.

Од 1999. године је новинар Гласа јавности, где је радио као репортер, уредник репортаже и колумниста. Од децембра 2004. пише колумну "Важне ствари" у Гласу, која у марту 2005. бива преименована у "Чекајући фајронт".

Од јануара 2006. постаје и стални колумниста таблоида Курир, за који пише недељну колумну "Србија до Токија". Од јуна 2009. ради у дневном листу Данас, где пише колумну "Жвака у пепељари". У традиционалној новогодишњој анкети магазина Статус, у којој је учествовало више од 100 новинара и уредника, проглашен је за најбољег новинара 2010. године. Други пут добио награду "Станислав Сташа Маринковић" 9. јуна 2011. Добитник награде "Драгиша Кашиковић" и награде „Десимир Тошић“ за 2013. годину.

 

Mодератор Сунчица Јерговић, редитељ

 

Уредник и водитељ Карло Астрахан