Илије Гарашанина 5, 11000 Београд 011/ 32 42 418 biblioteka@milutinbojic.org.rs

Вести

Друго издање романа Милисава Савића "La Sans Pareille"

Агора с посебним задовољством обавештава да је управо из штампе изашло друго издање романа "La Sans Pareille" Милисава Савића, овогодишњег добитника награде "Меша Селимовић", коју додељује велики жири "Вечерњих новости".
 
Прво издање Савићевог романа "La Sans Pareille" привукло је велику пажњу читалачке публике и књижевне критике, тако да је ова књига распродата за неколико месеци, о њој су објављени бројни критички текстови, а добила је награду великог жирија Вечерњих новости „Меша Селимовић" , Награду Вукове задужбине за уметност, била у најужем избору за НИН-ову награду...
 
Написали су о "La Sans Pareille"
„После низа књига које су га довеле на сам врх литературе, Савић је поново доказао да је један од најагилнијих, најспретнијих и најобразованијих прозаиста, спреман да преиспитује границе уметничког израза, искушава сопствене домете и домаћој савременој књижевности отвара нове видике..." – Анђелка Цвијић
„Иако је рано и веома добро уочено да М. Савић пише у свакој својој књизи нову. Најбоље особине раних, култних његових наслова, у овом тосканском роману оверавају на оригиналан начин најбоље особине Бокача и Црњанског. Пасијанс времена и судбина траје несвакидашње узбудљиво. " – Драшко Ређеп
„У љубавном роману М. Савића ради се о романескној творевини бравурозно грађеној. А ту су приче, снови, метаморфозе, есеји, белешке, писма, завршеци романа, фусноте са сјајним прозним фрагментима... Слојевито и укрштено приповедање, иде од пролећног путовања Тосканом, до одјека југословенског страдања у деведесетим годинама прошлог века." – Милош Петровић
„Вешто баратајући скоро свим сада већ добро познатим постмодернистичким наративним техникама, М. Савић нам се указује као писац који изнад свега жели да покаже да поетички оквир не мора нужно да утиче на релевантност захваћеног тематског материјала." – Радивоје Микић
„Лаганим постмодернистичким колажирањем и комбиновањем разних књижевних форми и техника М. Савић ствара оригинални наративни дискурс (мултижанровску прозу), али остаје у оквирима традиционалних жанрова љубавног романа и романа из савременог живота. Резултат је вишеструко занимљив: кратким и брзим метакњижевним потезима Савић прави шагаловски живописну и расплинуту слику љубави у савременом добу." – Стојан Ђорђић
„Хасан је, истовремено, и својеврсни балкански Феликс Крул, (не)остварени уметник, еротоман и естета у потрази за властитим идентитетом, идентитетом и судбином изгубљеном у некаквим балканским ратовима. А љубав, дефинитивно, помало сањају, а помало и краду." – Ђорђе Писарев
„ʻЦелофански љубавни омот' у роману М. Савића не скрива, већ, напротив, још снажније истиче да ʻрат је огољеност света. Прилика да сва чудовишта изроне из хадских простора, из утробе зла.ʼ Лепота Тоскане и ренесансне Фиренце, сен идеалне драге тек је део тешке и сурове игре прерушавања, опасног карневала зла и деструкције." – Татјана Лазаревић Милошевић
„Проговара кроз несвакидашњу животну и љубавну причу која у себи спаја контрапункт идиличности Фиренце и суровости збивања на Косову, подсећајући читаоца на то да мрак у џепу у којем је стиснута песница не гасне ни када над њим светли ренесансна топлина Тоскане." – Сања Мацура
„Књига мајстора приче М. Савића показује у коликој је високој и стваралачкој мери овладао вештином склапања морфолошки и стилско-језички вишеструко сложеног романа." – Милета Аћимовић Ивков
„Роман М. Савића садржи сву заводљивост ране ʻстварносне прозеʼ, однос сна и еротике, декомпоновану и умрежену нарацију, али и нове стваралачке димензије. Динамична смена докумената и имагинативних исказа у вези с најновијом српском историјом, формално и суштински, чине овај роман ʻпромискуитетнимʼ делом." – Даница Андрејевић
„Истанчаног особеног језика, отвореног за аутентичну љубавну причу, уз постојање паралелних светова, Савић захтева стрпљивост читаоца присталог на прерушавање. Роман за незаборав." – Мирослав Радоњић
„У роману М. Савића љубав заузима доминантно место, која, пролазећи кроз лавиринте модерног доба, налази пут до главних јунака. Роман који на нов начин нуди старе теме показује занимљиво трагање за смислом које аутор почиње и завршава трагањем за чистом љубављу." – Валентина Питулић
„У чудесној Савићевој причи која брише класичну форму, главни елемент је игра која се мења, измиче, поиграва са читаоцем. Путовање по Тоскани исказ је љубави према жени и уметности." – Гордана Влаховић
„Фундаментална идеја романа М. Савића је необична хићаја, о прерушавању, превладавању, мењању идентитета. У средишту пажње је кључно и болно питање очувања индивидуалног и колективног идентитета, код народа балканских простора. Без сумње, реч је о једном од најелитнијих дела на српском језику на почетку трећег миленијума." – Шефкет Крцић
„Касније, нарочито сада и овде, или тамо у Италији, у земљи уметности и карневала, где се збива радња романа, способност прерушавања и маскирања чини нас људима, онаквим каквим би, макар за тренутак, хтели да будемо. Отуда толика игривост, као и иронија, у Савићевом мозаичном и сликовитом игривом остварењу." – Александар Б. Лаковић
„Човек је склон да замишља чврсте границе, оне дају илузију стабилности, илузију недодирљивости и неповредивости. Овај литерарно-истраживачки подухват у виду романа сугерише да управо тога нема. Уколико идентитета какав прижељкујемо нема – има игре." – Бранислава Васић Ракочевић
„Јер ово је, вероватно, књига и за читаоца будућности. Који ће и живот и уметност ʻхвататиʼ и ʻчитатиʼ у њиховим кратким, језгровитим дамарима." – Иванка Косанић
„Милисав Савић, потпуно је јасно, рачуна само на читаоца радозналца, читаоца који жели књижевно рвање с њим и проверу сопственог знања, на крају: и награду за уложен читалачки труд. Та награда је осећај да припада(те) читаоцима будућности. А то, господо, није мало." – Милан Р. Симић