ИК Агора је управо објавила „Фантастичне приче“ Леополда Лугонеса, једног од најзначајнијих хиспаноамеричких писаца.
Дело је избор прича из књига „Страшне силе“ („Фуерзас еxтраћас“, 1906) и „Кобне приче“ („Цуентос фаталес“, 1924) и оних објављене у часописима од 1897. до 1936. године, почев од прве Лугонесове фантастичне приче „Лептир?”.
Настале у време када се позитивизму као доминантној филозофији и реализму као водећем књижевном правцу супротстављају модернистичка интересовања за егзотично, окултизам и ирационално, оне проблематизују позитивистичке идеје и подривају темеље реалистичне веродостојности, у чијем се културолошком и естетском нормативном оквиру конституише књижевност фантастичног реализма као суштински субверзивни жанр.
Одважни, радознали или цинични јунак мора да призна пораз пред силама које га надилазе и које не успева сасвим да докучи. Настала у време пре модерних неофантастичних преиспитивања жанра, која су заменила страх и неверицу пред натприродним феноменима егзистенцијалним замором и резигнираним прихватањем посуновраћене стварности, Лугонесова фантастика још увек одражава свет у коме су чуда одиста чудесна, узбудљива и опасна и остављају дубоке а понекад и кобне последице на оне који их искусе.
Леополдо Лугонес (1874–1938), аргентински песник и прозни писац, један од најистакнутијих представника хиспаноамеричког модернизма и фантастичне књижевности Рио де ла Плате, која доживљава изванредан процват у XX веку с писцима као што су Борхес и Кортасар. У Аргентини се као Дан писаца слави датум његовог рођења, 13. јун. Важнија дела: „Сутони у врту“ (1905, поезија), „Чудне силе“ (1906, приче), „Сентиментални Месечев календар“ (1909, поезија), „Кобне приче“ (1924, приче), „Анђео сенке“ (1926, роман).
