Ниједан филозоф се до сада није позабавио контроверзама ентропије, иако је овај филозофски најважнији аспект природе свемира термодинамика описала и објаснила још пре сто педесет година! Духовну ситуацију нашег времена и даље одликује одсуство свести о нестајању света.
Због онтолошких консеквенција термодинамичких начела, феномен ентропије заслужује да овде буде уведен не само као филозофски појам већ и као нова филозофска категорија!
Суочавање са сазнањем о неумитној судбини васељене кључ је суочавања са самим собом и са целокупним постојањем. Потцењивањем те чињенице потпомажу се ентропијски токови. Пошто сâм проток времена дезорганизује, онај ко не сабира – заправо расипа.
Једини начин да се преусмери природни пут ствари (какав предвиђа термодинамика) јесте да се, поред успостављања кохерентног јединства неорганског и органског, трасира и веза са натприродним (при том, натприродно не треба разумети као нешто волшебно, мистериозно, езотерично у традиционалном смислу речи, већ као саставни део епистемолошки проширеног и продубљеног, рафинираног, неизмерно разноликог великог ланца бића).
Ако је човек биће од космичког интегритета, истраживањем ентропије природе и природе ентропије приближиће се разумевању порекла и смисла постојања; ако није – онда ни у сазнајном ни у егзистенцијалном смислу нема чему да се нада.
Никола Кајтез је доктор филозофије. Објавио је седам књига: "Рашчињавања" (1995), "Берђајев" (1998, 2008), "Демон Соловјова" (2001), "Цивилизација у служби зла" (2004, награда "Лаза Костић" за филозофију 2005), "Метафизика новца" (2006), "Експериментална пловидба 1" (2008) и "Експериментална пловидба 2" (2009).
