Историографска студија Александра Животића "Југословенско-совјетске војне супротности (1947-1957)" објављена је у издању Архипелага и Института за новију историју Србије.
Животићева узбудљива историографска књига о искушењима и напетостима једног савезништва настала је на основу нових истраживања у донедавно затвореним совјетским, југословенским и српским архивима о политичким односима Југославије и СССР, Тита и Стаљина, Тита и Хрушчова, о изазовима, противречностима и супротностима југословенско-војне сарадње у средишњим деценијама XX века.
Александар Животић помно прати неколико фаза у југословенско-совјетским војним односима: од трансфера знања совјетских војних инструктора на југословенске „ученике“ и совјетских војних испоруке Југославији, преко тачака раздора у односима два савезника, противречности југословенског развоја и сучељених изазова усред југословенске војне политике на Балкану, до турбулентних покушаја обнове југословенско-совјетских односа.
Пошто су југословенско-совјетски војни односи обележени снажним политичким факторима, главни јунаци у овој књизи, поред важних војних фигура тог времена попут совјетских официра маршала Жукова, Малиновског, Рокосовског, Васиљевског, Коњева, Буђонија, Москаљенка, или југословенских официра Коче Поповића, Пека Дапчевића, Арса Јовановића, Ивана Гошњака, Рада Хамовића, Ивана Рукавине, Зденка Улепича или Љуба Вучковића, јесу Стаљин и Хрушчов, Молотов и Булгањин, Тито и Ранковић, Кардељ и Ђилас, Темпо Вукмановић и Вељко Мићуновић.
У књизи је објављено и неколико фотографија из посебних албума који се чувају у оквиру оставштине Коче Поповића у Историјском архиву Београда.
Александар Животић (Београд, 1981) један је од најзначајнијих српских историчара новије генерације. Његова стручна интересовања превасходно су усмерена ка изучавању историје Југославије и Европе у XX веку, истраживању историје Хладног рата и истраживању модерне историје Балкана из перспективе међународне политике. Објавио је књиге: Југославија и Суецка криза 1956-1957, Југославија, Албанија и велике силе 1945-1961. и Вашингтонска конференција 1951. Животић ради као доцент на Катедри за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду.
