Нови роман Вулета Журића „Помор и страх“ представљен је 28. августа у Делфи кафеу у СКЦ-у. Пред многобројном публиком, поред аутора, говорили су књижевни историчар Владан Бајчета и уредник књиге Дејан Михаиловић.
Тема Журићевог новог романа је епидемија куге која је захватила Срем крајем 18. века, а која је однела само у тој вароши преко 2500 живота за мање од годину дана. Вешто уплићући историјске догађаје и ликове у радњу и служећи се аутентичном лексиком и говором ондашњег српског живља на граници Аустрије и Турске, Журић успева да на привлачан начин, упркос тешкој теми, дочара време и обичаје једне прохујале епохе, у којој су се на овим просторима помешали народи, веровања, културе и обичаји.
„Вуле Журић овог пута иде мало даље у прошлост, чак два века. Требало је истражити грађу и ући у епоху, у чему је Вуле изузетно добар, подједнако као и у језику којим успева да обоји ту епоху. Он је и прави мајстор дијалога“, рекао је Дејан Михајловић уредник овог издања.
„Вуле Журић прича причу о судбинама обичних људи, без главног јунака. Издвојили бисмо четири лика, небитних имена – оно што је битно јесте да они повремено јашу коње. Они су четири јахача. Куга се појавила у једном малом месту на обронцима Фрушке горе. Чудним сплетом околности овај не тако познати догађај заинтригирао је нашег аутора. Журић је спричао је причу о Иригу, о коме је пре њега говорио само један писац, Борислав Михајловић Михиз, чији се отац, између осталог, помиње у овом роману.“, рекао је Бајчета.
„Тражећи тему за књигу за децу, ја сам набасао на тему за одрасле.“ каже Вуле Журић. „Читајући књигу Радивоја Симоновића, једног свестраног лекара о стогодишњици велике куге у Срему, израњали су ми ликови, њихова имена и лица која су говорила: ’Напиши ме, напиши ме’, и тако сам се ја предао тој теми.“ Док је писао роман, Вуле није знао како ће се она завршити, јер се прича како каже „писала сама“. „Једино сам женски лик пронашао у другом запису и тек увођењем тог лика целина се заокружила, јер смрт, страх, дисциплина и инат, ништа од тога не би имало смисла да нема љубави.“
„Помор и страх“ је интригантан роман који, попут сродних књижевних алегорија (као што су Камијева „Куга“, Пекићево „Беснило“ или Сарамагово „Слепило“), испитује границе људскости у невољним временима. На основу детаљних сведочанстава које су за собом оставили немачки и мађарски лекари који су се бавили сузбијањем куге у Иригу, писац покушава да реконструише целокупну процедуру чишћења вароши, уплевши у оно што је факат и политичку и љубавну интригу.
Извор: Лагуна
