Крајем прошле године објављена је антологија Новог Сада под насловом "Живот или понашање". Реч је о антологији књижевног Новог Сада која представља избор из дела Јакова Игњатовића, Жарка Васиљевића и Александра Тишме.
Антологију је приредио Драшко Ређеп
Три су маркантна писца одредила и оверила књижевни амбијент Новог Сада, једне од престоница српске културе, у два века постојања. Најпре, то је Јаков Игњатовић (1822-1889), „српски Балзак", чије стваралаштво обележава период после Буне (1848). Затим, то је Жарко Васиљевић (1892-1946), лирски хроничар Војводине, после катаклизме Првог светског рата (1914-1918). Најзад, ту је Александар Тишма (1924-2003), хроничар и сведок холокауста и преживљавања (опуса датираног после Другог светског рата (1939-1945).
Сва тројица показују другу страну медаље Новог Сада, његове неравнине и трагичне судбине, његову другу, ону тамну страну. Баве се опсесивно дилемом живота или понашања. Оригинално и аутентично бележе епоху.
Актуелност проседеа ове тројице писаца који су прибавили за све нас ореол аутентичног живота. Оног који је у прошлости, задужбинарској и пренумерантској, тако често био готово неодвојив од понашања, марионетских кретњи, ритуалан гражданских и беамтерских.
Показало се и у овом случају да су каткад баш неблагодарни синови, они, дакле, који не пристају на лаж фасадерства и не задовољавају се козметичким интервенцијама, заправо на истинитој стази препознавања свог духовног завичаја, свог доживљеног сна.
Микрокосмос Новог Сада, на страницама Игњатовића, Васиљевића и Тишме, није реализован у затвореном кругу себичних једноспратних и приземних својинских права, него у амалгаму свега онога што је стизало, бирало, и на том истом тротоару владало као могућност. Сва читачка и путничка искуства ове тројице аутора одједном су се, мање-више препредено и притајено, проницљиво склупчала, попут водених жигова, на повељама, тестаментима, писмима, предвиђањима.
Кад смо већ код тих доживљених профетских слика, ваља напоменути и сада да је Васиљевић уочи Другог светског рата, у песми посвећеноj малом Ирицу, а обликованој као писмо, заветна молба, најавио, и то и те како болно, холокауст, а да се читава тајкунска мрежа успеха и банкрота, прања новца и корупције и те како отворено предсказује у прозама и романима Јакова Игњатовића. Паноптикум зла је, и за Александра Тишму, своју тужну агенду имао баш у Новом Саду.
