Биографски роман Иванке Косанић посвећен животу Надежде Петровић
Биографски роман „Један могући живот" о знаменитој српској сликарки Надежди Петровић представља својеврсни мозаик њених сећања док лежи на самртној постељи. Провејавање реминисценција на тренутке проведене у породичној атмосфери, школовање, сусрете са драгим пријатељима, путовања и изложбе, време стварања ремек-дела, чине да ратно окружење бар на тренутак ишчезне. Пред читаоцима се отвара богат унутрашњи свет страствене обожаватељке природе, великог заљубљеника у уметност и жене дубоко одане човеку и српском роду. Као јавна, друштвено ангажована личност и учесница оба балканска и Првог светског рата, док на фронту збрињава болесне и повређене, и увек, када може, и слика – Надежда Петровић израста у роману у снажну личност која верује у смисао "повишеног живота" између страсти и пркоса...
Ово је роман о изузетној жени која успева да се искаже у славној генерацији модерниста и чувеној породици Петровића, па тако "један могући живот" прераста и у причу о једној изузетној генерацији, покошеној ратом, болешћу, глађу, голготом, али иза које не остаје "пуста земља" већ плодно тле захваљујући њиховим великим и данас драгоценим делима. Иванка Косанић у својој јунакињи препознаје ерос као покретачку снагу чак и у тренуцима када смрт коси све около, враћајући нас у доба када су речи отаџбина, част и слава имале значења воље не само за појединачну жртву већ и за колективну.
Књижевница Надежду Петровић види "између редова", у дискретним алузијама неких тумача њеног дела и живота; у празнинама и понекад противуречним чињеницама, новинарској и хроничарској небрижљивости, између поузданих сведочанстава и могућих претпоставки...
Јер, срећа и задовољство писца је у могућности да се уз помоћ маште и фантазије, слутње и интуиције, наговештаја (понекад је довољан само један податак!) препусти причи која га води нечијем животу у чију веродостојност (не само уметничку) он верује... Прича је ограничена на последње дане пре Надеждине смрти, после заиста чудесног сусрета са Бранком Поповићем, са сећањем на ранији живот. А то је претпостављало и трагање по биографским подацима о његовом животу.
Тако се романескни круг затворио...
