Илије Гарашанина 5, 11000 Београд 011/ 32 42 418 biblioteka@milutinbojic.org.rs

Вести

Ново издање Агоре: "Шта снег прича", Драган Јовановић Данилов

Драган Јовановић Данилов рођен је 1960. године у Пожеги. Аутор је више песничких, прозних и есејистичкиг дела. Његова поезија је преведена на разне језике, а добитник је великог броја значајних признања у Србији и иностранству.

РЕЧИ КОЈЕ НОСЕ ЉУДСКО ОБЛИЧЈЕ

Култна књига српске авангарде 20. века "Људи говоре" Растка Петровића у роману "Шта снег прича" Драгана Јовановића Данилова на почетку 21. века, добија свог достојног саговорника. Наслов је само прва тачка сусрета, а ова врста комуникације је изгледа једино што балканском човеку преостаје након века бестијалних ратовања.
Вишеслојно и експресивно, испред читаоца искрасава сумануто време најжешћих суровости балканских ратова деведесетих, најневероватнијих судбинских преплета и разрешења. Различите равни приче скоро увек се укрштају у једној од чворних тачака личног проблема, као верности мртвом близаначком односу у коме су и догађаји и речи у људском обличју једно.
Даниловљева позорница, исповедаоница света, јесте воз, комуна за једну ноћ, место укрштања различитих егзистенција пропадљивог света у коме плута глас наратора, појачан хором других гласова. Главни јунак је на прагу: његово путовање возом подразумева измештање субјекта и кроз простор и кроз време, али и различита стања духа и његове перцепције.
Синовљево путовање ка Београду, сада већ сасвим симболичном трасом пруге Београд-Бар, има јасан циљ: посету оцу на самрти. Суочавајући се са предодређеним губитком родитеља, протагониста упознаје сапутнике и њихове судбине, махом трагичне. „Живимо у својим телима зато што су нам крила сломљена" – а место проблема је више но очито, наравно, тек када га спознамо – „Док смо здрави и уравнотежени, лажно живимо."
Све сведочи о пролазности: трошни вагони са излизаним седиштима, невелик број људи у возу, снег што непрекидно веје и све претвара у непрегледну белину... У вреви искрсавају различити гласови: Циганина и Циганке, доктора Дворниковића, Косте Амброзића, пророчице Незграбе, студенткиње књижевности и студенткиње фармације, чак и једног папагаја полиглоте... Читав каталог ликова претаче се из суморне зимске атмосфере хладних вагона у сумануто расположење непланираног дочека Нове године у закаснелом возу, уз иће, пиће, игру и смех.
Но, прва деценија новог миленијума не нуди им обнову старог света, већ их и даље мори болним сећањима на рат, изгинућима у прошлости и губицима из будућности.

Ненад Шапоња