Писац представља град као чаробни усев, који се хвата укоштац са природом крчећи шуме, поља и побрђа и освајајаући простор. При сусрету човека и града, уз много сценске театралности, дешава се сатрепет или судар, игра у којој се жива и нежива структура међусобно разоткривају и у којој увек само једна побеђује. Сваког дошљака при уласку у град, попут Балзаковог Ежена де Растињака, чека иста утакмица одмеравања снага и животна линија која води од узлета и царевања, преко очараности и разочараности, до понижења и пада.
У Причама о градовима наилазимо на мноштво људских судбина. Градови Андрићевим јунацима пружају шансу да буду оно што хоће, да збаце стари идентитет завичаја и изаберу маску и костим у којима желе да заиграју на огромној градској позорници.
Иако у историји наше књижевности Андрић слови као врхунски романсијер, могло би се рећи да језгро његове књижевне уметности јесте управо прича, а приповетка његов основни жанр. У сарадњи са Задужбином Иве Андрића направљен је избор прича и новела. Оваквим тематским избором читаоци ће се упознати и са мање познатим и публикованим Андрићевим причама. На тај начин, његово приповедачко дело, са свим богатством тема, мотива и идеја, биће шире и потпуније доступно читаоцима.
Извор: Лагуна