Факултет драмских уметности, Југословенско драмско позориште и издавачка кућа Клио позивају на представљање књиге "Трагедија иницијације или непостојани принц" аутора Ивана Меденице, које ће се одржати 10. фебруара у 18 часова у ЈДП-у.
О књизи ће говорити Зорица Бечановић Николић, професорка на Филолошком факултету, Дејан Мијач, позоришни редитељ, Небојша Брадић, позоришни редитељ и уредник едиције Арс Сцена и Иван Меденица, аутор и професор на Факултету драмских уметности. Одломке из драма и књиге чита драмски уметник Драган Мићановић.
Аутор издваја један генерички образац који се периодично јавља у историји трагедије и који одређује као “трагедију иницијације”. Реч је о егзистенцијалној “заглављености” младог мушког јунака у транзицији између младости и зрелости, што доводи до, по њега, фаталног расплета. Тежину његовог положаја појачава и то што је он у свим случајевима, осим у једном, кнежевић или краљевић, неко од чије судбине зависи и судбина заједнице. Трагичко језгро његовог положаја је у томе што улазак у свет одраслих подразумева одрицање од неког облика исконске невиности: друштво од њега тражи да убије, лаже, свети се... Аутор сагледава “трагедију иницијације” као ситуацију иманентну овом жанру, али и као универзалну егзистенцијалну ситуацију, што му омогућава да списак анализираних дела прошири и једном комедијом, Молијеровим Мизантропом, и једном трагикомедијом, Бихнеровим Леонсом и Леном. Поред њих, предмет ове анализе су и Еурипидов Хиполит, Шекспиров Хамлет, Де Мисеов Лоренцаћо и Шилеров Дон Карлос.
Шта се добија тиме када се фокус теоријске анализе једне драме стави на „биографске одлике“ јунака, конкретно његово годиште и, најпрецизније, његову младост? Рекло би се, на први поглед, да се тиме изоштрава спектар драмских мотива и агенаса који се, сасвим природно и непосредно, везују за ову „биографску датост“. Међутим... (Из предговора Ивана Меденице)
о аутору:
Паралелно је студирао филозофију на Филозофском факултету у Београду и драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је и дипломирао, а затим магистрирао и докторирао. Магистарски и докторски рад објединио је у књизи Класика и њене маске: модели у режији драмске класике.
Предавања о савременом српском позоришту и драми држао је на неким од најпрестижнијих светских универзитета: Yале Сцхоол оф Драма, Фреие Университäт Берлин, Хумболдт. Ванредни је професор на предмету Историја светског позоришта и драме на Факултету драмских уметности у Београду.
Поред рада у настави, активан је и у научно-истраживачком раду у области студија позоришта и извођења. Објављује текстове у националној и светској периодици, а већ двадесет година активно се бави и позоришном критиком (Политика, Време, НИН, Театрон). Од 2003. до 2007. био је селектор и уметнички директор Стеријиног позорја. Члан је Извршног одбора Међународне асоцијације позоришних критичара, а одскора и Директор конференција ове асоцијације. Уметнички је директор Битефа.
Извор: Клио
