Wednesday, April 24, 2024, 7PM (19.00)

"Milutin Bojić" Library, Ilije Garašanina 5

Hans-Georg Moeller: Is AI intelligent?

Moderator: Ljubiša Bojić, Institut for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade

Host: Andrija Sagić

Are Large Language Models (LLM) like Chat GPT and algorithms really best understood in terms of artificial “intelligence,” or is this a rather unfortunate and misleading metaphor? The presentation will argue (following Elena Esposito) that LLMs have no intelligence and don’t think but, instead, communicate. At least as of now, they can be understood as a kind of “jargon machines” whose usability is rather limited.

Hans-Georg Moeller is a Professor at the Department of Philosophy and Religious Studies at the University of Macau. He authored numerous books including Profile Yourself:
Identity after Authenticity, Genuine Pretending: On the Philosophy of the Zhuangzi (both with Paul D’Ambrosio), The Moral Fool: A Case for Amorality, and The Radical Luhmann (all with Columbia University Press). He is content creator of the YouTube philosophy channels Carefree Wandering and Philosophy in Motion.

This event is co-organized by Serbian Branch of the Millenium Project.

Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2024. годину за младе песнике. Наградни конкурс установљен је 2014. године уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке.

Пропозиције:

А)  Песници достављају циклус од најмање 10, а највише 30 песама.

Б) Радове потписати шифром. Решење шифре, као и циклус песама, послати на имејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. с назнаком „За песнички конкурс“ у два одвојена Ворд фајла: у првом су песме потписане шифром, а у другом је решење шифре с пуним именом и презименом, адресом, бројем телефона и имејл адресом. 

В) Учесницима конкурса се не плаћа ауторско право, а радови се не враћају.

Конкурс је отворен од 15. марта до 30. априла 2024. године.

Одлуку о најбољем донеће жири у чијем су саставу угледни књижевни критичари Милета Аћимовић Ивков (председник жирија) и Слађана Илић, као и песник Дарко Даничић.

Проглашење победника конкурса биће одржано на дан библиотеке, 19. маја 2024, у матичном одељењу библиотеке у Београду.

Установљењем Награде „Милутин Бојић“ библиотека жели да афирмише и подстакне стваралаштво младих и даровитих песника, као и да на тај начин популарише поезију. Конкурсом нарочито желимо да подсетимо на живот и дело великог српског песника Милутина Бојића. Због тога је пожељно да приспели радови буду писани у духу поезије
самог Милутина Бојића. Сва дела Милутина Бојића могу се пронаћи у Дигиталној библиотеци „Милутин Бојић“: digitalna.milutinbojic.org.rs. 

Уверени смо да конкурсом за Награду „Милутин Бојић“ омогућавамо да се на књижевној сцени појаве нова и вредна имена српске поезије. 

За све ближе информације заинтересовани могу да се јаве на имејл:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или позову на телефон 011/3242-418 (Олга Јечменица).

Четвртак, 14. март 2024. у 13 сати
РТС Клуб – зграда Радио Београда (улаз из Светогорске)

Мирко Бојић
ДАЉЕ ОД КРАЈА СВЕТА

Говоре
ЗОЈА БОЈИЋ
РАДОМАН КАЊЕВАЦ
ПРОФ. ДР ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ
РАДОВАН ПОПОВИЋ
ЈОВИЦА КРТИНИЋ
БИЉАНА БОШЊАК ДРАГАНОВИЋ

Издавачи: Библиотека Милутин Бојић и Радио-телевизија Србије • прво издање – 2023

Мирко Бојић (1932-2020) био је новинар, дописник, уредник и писац новинске куће „Политика“. Књига у издању Библиотеке Милутин Бојић и РТС Издаваштва је избор његових репортажа из разних крајева света објављених у Политици, Илустрованој Политици и НИН-у у вишедеценијском периоду између 1963. и 1998. године. Овај избор је само мали део Бојићевог новинарског опуса. У првом тому књиге „Даље од краја света“ су репортаже из Африке, који отварају репортерски записи из Сахаре 1963. године. У другом тому књиге „Даље од краја света“ доносимо Бојићеве репортаже понајвише из Совјетског Савеза. С правом у овом делу књиге доминирају написи о овој великој земљи, коју је Бојић походио много пута и у њој био веома поштован (о чему сведоче признања која је добијао од колега из некад великог њузмагазина Агањок). Књига новинских репортажа Мирка Бојића, која се чита са вером у лепоте света и радост живота, говори о томе да реч није била само на почетку, него да ће она бити и на крају. Читајући ову збирку узбудљивих утисака о природи и људима, пола века након што су ове новинске репортаже написане, још једном се можемо уверити како свему пролази време – људима, државама, обичајима и навикама – али речи су оно што и данас, након толико година, успева у нама да пробуди занос, узбуђење и лепоту, на исти начин на који је аутор, пишући и путујући, не раздвајајући посао и задовољство, доживљавао неке важне догађаје, пределе и људе.

Tuesday, March 26, 2024, 7PM (19.00)

"Milutin Bojić" Library, Ilije Garašanina 5

HAL (Sentient AI), and the Logic of Epistemic (Rigorous) and Heuristic (Problem-Solving) Spaces

Lecture by Steven Friedman,

Guest: Ljubiša Bojić, Institut for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade

Moderator: Andrija Sagić

HAL, a reference to the sentient AI computer of Kubrick and Clark in 2001: A Space Odyssey, is an acronym of Heuristically programmed ALgorithmic computer. All AI systems are heuristic. Heuristic spaces are identity spaces in which two things are approximately equal, for some purpose—as two chairs, or the interchangeable parts of two computers. They are convergent spaces, in which elements of any kind and number are brought together and ordered to achieve a creative result—from an artwork to a technology. AI systems are of such a nature, and are goal directed. The governing principle of such spaces: any result is achievable at some order of convergence.

Every heuristic result must be tested. Because it is not a rigorous space, results cannot be known to work in advance.  

An epistemic space is a rigorous space. Rigor is of difference—that any two things, by virtue of whatever makes them two and not one—are rigorously distinct, so what applies to one—any concept or result—does not rigorously apply to the other. It’s the space of existence, of dignity, of freedom, and of what religions have called “salvation”—a complete solution to our circumstances here and now and independent of any possible futures. 

AI, as technologies generally, can help us survive—solve problems—by expanding compatible environmental circumstances; philosophy, operating at the limit of rigor, resolves the terms of any problem that presents, regardless of circumstance.

Steven Friedman has been designated a “polymath” by The New Yorker for his contributions to fields as diverse as philosophy, molecular biology, visual art, poetry, playwriting and performance. The New York Times has acclaimed him a “genius philosopher . . . genius . . . of molecular biology.” The U.S. State Department has designated him “the best in American culture.” He studied philosophy at Harvard, where he graduated cum laude and was written off as the “star performer” of the Department. Under a grant from the National Cancer Institute, he pursued medicine and molecular biology at UCLA, where his contributions ranged from developing methods to elucidate the structure of viruses, to explicating mechanisms of control of cell differentiation, to conceiving smart chemotherapeutics against cancer. As a fine artist, Friedman has been represented at Robert Berman Gallery at Bergamot Station Arts Center in Los Angeles since since 1999. San Francisco’s Museum of Modern Art has characterized his art, which has entered major collections around the world, as “a new mode of visual representation.” His writings include over 200 works of philosophy; six collections of lyric poetry; the play, A Passion of the Mind (1980); and the philosophical narrative poem, The Books of Joshua (2008). His output has also included the beachbook, T LIte Book by the Sea, in 5000 tea-lights in 2009 and the skybook, Proving God in Worlds from Even to Odd, in 2010. His philosophical/autobiographical monodrama Phalaris’s Bull: Solving the Riddle of the Great Big World premiered in NYC, opened the 63rd Ohrid Summer Festival, and most recently was performed at Oxford University—the first performance of a play ever hosted by the Oxford Philosophy Society. Since 2018, he has given international talks and performances sponsored by the U.S. State Department and since 2020 has delivered annual talks for UNESCO’s World Philosophy Day. 

This lecture is supported by US State Department and co-organized by Serbian Branch of the Millenium Project

Подунаско - немачки црквени музеј у Апатину основан је 2001. године у цркви Срце Исусово у Апатину. Бави се сакупљањем библиотешке, архивске и уметничке грађе из бивших немачких насеља у Војводини. У цркви и оближњој жупној кући установљена је библиотека, архив и музеј са изложбеним простором. Поред обиља уметничког материјала и архивске грађе, сакупљено је око 20 000 књига и више од 10 000 комада разновсрне углавном црквене немачке периодике. Kњиге потичу углавном из напуштених жупних библиотека како из католичких тако и из протестанских цркава у Бачкој. Поред црквених библиотека сакупљено је и неколико приватних библиотека из Апатина. Сређивање библиотека и њена каталогизација трају већ годинама и до сада је каталогизирано око 10 000 књига као и сва периодика. У збирци се налази и мноштво књига које потичу из разних самостанских библиотека у Угарској који су на подручје Бачке дошле по доласку језуитских и других монашких редаова у периоду секуларизације у Угарској половином 18 века. Збирка садржи књиге у дијапазону од 16 до 20 тог века. Међу старом и ретком књигом налазе се и неки раритетни примерци књига који су јединствени на овим просторима. Свакако је једна од нај значајнијих књига је Историја Мађара од Антонија Бонфинија из 1604. године, затим Стари завет за слепе људе направљен 1851. године у Штудгарту као и Kоран из 1841. године на немачком језику. Поред верске књиге из различитих области у библиотеци су сачуване и многе профане књиге из 18. и 19. века које добро осликавају читалачке потребе немачке заједнице у Војводини.
Ова јединствена библиотека отворена је за истраживаче из земље и света и свакодневно је посећена како од туриста али и истраживача. На сајту музеја danubeswabianmuseum.com у делу библиотека danubeswabianmuseum.com/biblioteka видљиве су две базе података са више од 8000 књига. База података из ове библиотеке могуће је претраживати у просторијама библиотеке у Апатину.

Са великим задовољством вас позивамо да у галерији Библотеке „Милутин Бојић“, Илије Гарашанина 5, погледате изложбу „Орнаментима обасјана прошлост“. Изложба представља  део заоставштине Милована Арсића (1927-2000), академског сликара и професора универзитета, која се налази у библиотеци  Факултета за образовање учитеља и васпитача. Музеј примењене уметности ангажовао је Милована Арсића да теренским истраживањима и бележењима преслика не само орнаменте са текстилија, већ укупан живописани орнамент.

Орнаменте је Арсић представљао као испуњене квадратне или правоугаоне површине, у марго, тако да се стиче утисак њиховог слободног (неограниченог) простирања. Посебну групу представљају пресликане орнаменталне траке, сликане бордуре. По завршетку пројекта, 1961. године, Милован Арсић и Загорка Јанц организовали су изложбу „Орнаменти са фресака из Србије и Македоније од 12. до средине 15. века".  Године 2013. у Музеју примењене уметности Душан Миловановић приређује изложбу „Освежавање меморије“, уз пратећи каталог. Користи 572 табле које је израдио Милован Арсић, а која се налази у депоу Музеја.

Библиотека Факултета за образовање учитеља и васпитача (Учитељски факултет) чува 288 табли, које је аутор груписао у 13 фасцикли.Табле су димензија 25,5 X 35 цм. Од картона су, ојачане премазом који истовремено пружа утисак зидне површине. На полеђинама табли аутор је записивао податке о месту где се орнамент налази у манастиру или цркви, често са коментарима. Неке табле су комбинација орнамената 2, па и 3 манастира. Већина табли је датирана.

Милован Арсић рођен je 1927. године у Опарићу. Студирао на Академији ликовних уметности у Београду, где је завршио постдипломске студије на одсеку за фреску и мозаик. Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а, професор на Педагошкој академији и Факултету примењених уметности у Београду. Имао је око 40 самосталних изложби у земљи и иностранству , а више пута је излагао и на колективним изложбама УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Иконописао је Цркву Покрова Пресвете Богородице у Београду на Звездари и Цркву у Госпићу, која је на жалост срушена.