Библиотека наставила рад са корисницима од уторка, 12. маја.

Детаљније на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Календар догађаја

пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Још један занимљив календар за 1862. годину са верским празницима, информацијама О пошти и О телеграфу, као и веома занимљив литерарни део. Ово је леп пример улоге календара у Србији у том периоду. Календар са садржајем можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ.

Данас објављујемо две епске песме из 19. века "Босанка Никшићева" аутора Јована Миловановића званог Никшић из 1850. године и "Смрть Данила Петровића Нѣгоша, првогъ княза црногорскогъ" (Смрт Данила Петровића Његоша, првог књаза црногорског) аутора Милоша Милисављевића из 1861. године. Обе песме можете прочитати у нашој дигиталној колекцији "Стара и ретка књига" на ОВОМ ЛИНКУ.

Прва поњатија ишчислителног и јестественог земљоописанија објављена 1845. године. Аутор је Јован Стерија Поповић, како наводи Владимир Грујић у раду "Школско реформаторски рад Ј. Ст. Поповића у Србији 1840-1848", Српска академија наука, Београд, стр. 63-92. Ову занимљиву брошуру можете погледати на ОВОМ ЛИНКУ.

Настављамо са објављивањем публикација у колекцији "ПРОСВЕТА", приручник  "Рачуница за учећу се младеж у народнымЪ училиштама Княжества Србіє" из 1849. Одличан пример значаја образовања у Србији у 19. веку. И данас овај приручник може да нам служи. Погледајте на ОВОМ ЛИНКУ.

Занимљива размишљања оснивачa и првог директора Српског олимпијског клуба, генерала Светомира Ђукића. "У сваком заједничком раду једни управљају а други извршују; једни заповедају а други слушају. У породици, школи, радњи, у цркви, општини, војсци (где заповедање долази до најпотпунијег изражаја), у држави... свугде има старијих и млађих, и у томе се најбоље огледа правилна организација послова." из предговора. Остатак можете прочитати на ОВОМ ЛИНКУ.

Време је да се присетимо и нашег драгог Боре Станковића књигом "Газда Младен; Певци" из 1928. године. Књига је пипремљена за добру претрагу у тексту. Књигу можете прочитати и претражити у тексту на ОВОМ ЛИНКУ.

Изузетна књига аутора др Милана Јовановића Батута "Кужне болести" о тадашњим доменима у истраживању заразних болести. Једна од највећих заслуга професора Батута била је оснивање Медицинског факултета у Београду. Иако није имао довољну подршку својих колега лекара, професор Јовановић је био истрајан у својим идејама и након вишедеценијске борбе Медицински факултет је основан 1919. године, а Милан Јовановић Батут је постао први декан и професор хигијене на новооснованом факултету. Оно што је заниљиво у овој књизи је помињање професора Кона. Књигу можете погледати и претражити у тексту на ОВОМ ЛИНКУ.