Књижевница Дубравка Угрешић враћа се на сцену најличнијом и најособенијом књигом до сада. Лисица је и роман, и аутобиографија и путопис и много више од тога. Ауторка се на духовит начин обрачунава са савременом књижевном сценом и глобалним трендовима, не без ироније на свој и на рачун свих оних који покушавају живети од креативног стваралаштва у свету који признаје само успех и новац
О КЊИЗИ
Лисица зна многе ствари, а јеж само једну. Тај грчки афоризам послужио је Ајзаји Берлину да подели писце у две групе: оне који пишу и делују користећи се једном идејом – јежеве, и оне разноврсне, вишеструке – лисице. Поигравајући се многострукостима, показујући величанствен реп и мењајући маске, путујући литерарно и стварно од Јапана преко многих руских класика до Набоковљевих америчких авантура, или пак бесмислених представљања књига у данашњем свету, Дубравка Угрешић пише роман о приповедању.
Шта је књижевност данас, која је њена улога и, још важније, која је улога писца, да ли је он(а) само кловн који путује светом, могу ли се уопште још причати приче, да ли је могуће само тако створити роман и исприповедати причу, те ко има контролу над текстом, аутор или прича сама ‒ све су то питања која покрећу Лисицу. Поигравајући се Ицх-формом, без имало патетике, препуна финог хумора, суптилне ироније, књижевних и теоријских референци, Лисица је величанствена посвета писцима и писању, оним важним, незаобилазнима, онима чије приче мењају читатеља. Такве приче стварају само бриљантни приповедачи, а Дубравка Угрешић је без сумње међу њима.
О АУТОРКИ
Дубравка Угрешић, књижевница, научница, публицисткиња. Ауторка је књига Поза за прозу, Штефица Цвек у раљама живота, Живот је бајка, Форсирање романа-реке, Амерички фикционар, Култура лажи, Музеј безувјетне предаје, Забрањено читање, Министарство боли и других. Живи и ради у Амстердаму.
